No­vi­nar bar­ske TV Ko­ro­ne i TV Bu­dve, svo­je­vre­me­no i vo­di­telj Ra­dio Ba­ra, Du­šan Vu­jo­vić oki­tio se pro­šlog vi­ken­da ti­tu­lom vi­ce­šam­pi­o­na svi­je­ta u te­ni­su, u ka­te­go­ri­ji no­vi­na­ra. U fi­na­lu 38. Svjet­skog pr­ven­stva za no­vi­na­re u te­ni­su u Her­ceg No­vom, on je u ta­ko­zva­nom pro­du­že­nom se­tu, u kom se igra­lo de­vet ge­mo­va, iz­gu­bio sa 9:5 od ko­le­ge Alek­san­dra Ra­jo­vi­ća iz Sr­bi­je, či­me je 27-go­di­šnji Ba­ra­nin po­stao pr­vi tak­mi­čar iz Cr­ne Go­re ko­ji je uzeo od­lič­je na ovom šam­pi­o­na­tu. Vu­jo­vić, ak­tu­el­ni dr­žav­ni pr­vak u te­ni­su u ka­te­go­ri­ji no­vi­na­ra, igrao je u kon­ku­ren­ci­ji 150 tak­mi­ča­ra iz 30 ze­ma­lja.
Cr­na Go­ra je dru­gi put bi­la do­ma­ćin ova­kvog šam­pi­o­na­ta, na­kon Bu­dve 2011. Šam­pi­o­nat je tra­jao se­dam da­na u stan­dard­nim ka­te­go­ri­ja­ma – mu­ški i žen­ski sin­glo­vi i du­blo­vi, te miks du­blo­vi, a bi­le su i ve­te­ran­ske ka­te­go­ri­je. Do fi­na­la Vu­jo­vić je iz­gu­bio sa­mo dva ge­ma. Na šam­pi­o­na­tu su uče­stvo­va­li no­vi­na­ri iz ci­je­log svi­je­ta, a naj­broj­ni­ji su tra­di­ci­o­nal­no bi­li Ru­si. Ba­ću­ške su se tak­mi­či­le u Cr­noj Go­ri kao svo­ji na svo­me, a po­tvr­da to­me je i či­nje­ni­ca da su je­di­no oni ima­li stal­nu i neo­bič­no broj­nu pu­bli­ku na tak­mi­če­nju.
Prak­tič­no u isto vri­je­me u Her­ceg No­vom je odr­žan i pr­vi ne­zva­nič­ni tur­nir za pr­va­ka Cr­ne Go­re u ka­te­go­ri­ji no­vi­na­ra, u ko­jem je Vu­jo­vić oče­ki­va­no do­mi­ni­rao i osvo­jio po­bjed­nič­ki pe­har. Dru­go mje­sto pri­pa­lo je no­vi­na­ru „Da­na” To­do­ru Braj­ko­vi­ću, a tre­će Dra­ga­nu Drob­nja­ku.
– Pri­je če­ti­ri go­di­ne bio sam pre­sre­ćan što sam uop­šte uče­stvo­vao na Svjet­skom pr­ven­stvu u Bu­dvi, gdje sam is­pao u dru­gom ko­lu. Sa­da, u Her­ceg No­vom, sam po­taj­no ga­jio uvje­re­nje da mo­žda mo­gu da na­pad­nem ti­tu­lu u „kon­so­la­ti­on” ka­te­go­ri­ji, iako sam bio naj­mla­đi tak­mi­čar na šam­pi­o­na­tu – pri­ča Vu­jo­vić za „Dan”.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, or­ga­ni­za­ci­ja SP u Her­ceg No­vom bi­la je na naj­ve­ćem mo­gu­ćem ni­vou i ne­u­po­re­di­vo bo­lja ne­go u Bu­dvi.
– Svi su bi­li sprem­ni­ji, uslo­vi za stra­ne ko­le­ge su bi­li ni­šta lo­ši­ji ne­go li za Dej­vis kup re­pre­zen­ta­ci­je – na­vo­di on.
– Te­nis igram ozbilj­ni­je već sed­mu go­di­nu, od svo­je 20. go­di­ne, ka­da sam pre­stao sa tre­nin­zi­ma ko­šar­ke. Od ove go­di­ne ra­dim kao je­dan od tre­ne­ra u Te­ni­skom klu­bu Bar. Naj­vi­še vre­me­na na te­re­nu pro­vo­dim sa naj­mla­đi­ma, za­to i po­ga­đam krat­ke di­ja­go­na­le, jer sam na­vi­kao da ih, na tre­nin­zi­ma, pre­ba­cim klin­ci­ma po sto­ti­nu pu­ta – po­ma­lo u ša­li pri­ča Vu­jo­vić.
No­vi­nar­ski vi­ce­šam­pi­on pla­ne­te u bi­je­lom spor­tu is­ti­če iz­u­zet­nu fer-plej igru u svo­jim me­če­vi­ma.
– Ni­jed­na sum­nji­va lop­ta ni­je raz­ma­tra­na. Igrao sam sa iz­u­zet­nim su­pa­r­ni­ci­ma. Na­ža­lost, do­ma­ća, no­vljan­ska pu­bli­ka ni­je ni po­sto­ja­la. Na­pro­tiv, u me­ču če­tvrt­fi­na­la, re­ci­mo, za Ru­sa pro­tiv ko­ga sam igrao na­vi­ja­lo je pe­de­se­tak nje­gov su­na­rod­ni­ka iz pu­blu­ke, dok su me­ne po­dr­ža­va­la tek če­tvo­ri­ca ko­le­ga no­vi­na­ra iz Cr­ne Go­re – do­da­je Vu­jo­vić.
Ža­li, ka­že, što ni­je ma­lo agre­siv­ni­je ušao u fi­na­le.
– Igrao sam pri­lič­no de­fan­ziv­no, ali to mi je za na­uk, da ne igram kao No­vak Đo­ko­vić pro­tiv Va­vrin­ke u fi­na­lu Ro­lan Ga­ro­sa – pra­vi „pa­ra­le­lu” zva­nič­no dru­gi te­ni­ser svi­je­ta u kon­ku­ren­ci­ji no­vi­na­ra.
M.Jo­va­no­vić


Re­ket pr­vi put uzeo u iz­bje­glič­kom cen­tru

Du­šan Vu­jo­vić ro­đen je u Pe­ći 1987. go­di­ne. Sin je ugled­nog ko­smet­skog ne­u­rop­si­hi­ja­tra i ne­u­ro­lo­ga Mi­li­vo­ja Vu­jo­vi­ća, sa­da za­po­sle­nog u bar­skoj Op­štoj bol­ni­ci, i Ta­tja­ne Vu­jo­vić, pro­fe­sor­ke ma­te­ma­ti­ke ko­ja ra­di u su­to­mor­skoj OŠ „Ke­kec”. Sa po­ro­di­com je rod­ni grad u Me­to­hi­ji na­pu­stio usled pro­go­na i NA­TO oku­pa­ci­je 1999. go­di­ne. Na­sta­nio se naj­pri­je u Su­to­mo­ru, u ko­lek­tiv­nom cen­tru, od­no­sno od­ma­ra­li­štu „Fi­de­lin­ka”, za­jed­no sa ve­ćim bro­jem su­na­rod­ni­ka sa Ko­sme­ta. U tom objek­tu je, ka­ko skrom­no pri­zna­je, pr­vi put i uzeo re­ket u ru­ke.
– Ne­ko ga je bio za­bo­ra­vio. Ako se ta­ko mo­že re­ći, sam sa so­bom sam se do­ba­ci­vao, uda­ra­ju­ći te­ni­skom lop­ti­com o zid ko­lek­tiv­nog cen­tra. Kom­ši­je i pri­ja­te­lji su se ču­di­li što ne tre­ni­ram ne­što „nor­mal­no”, po­put osta­le dje­ce. Ne­ka­ko u to vri­je­me te­ni­ska lop­ta mi je bi­la ujed­no i je­di­na u iz­bje­gli­štvu ko­ju sam imao – iskren je ovaj mla­di i vr­li sport­ski no­vi­nar.
Sje­ća se, ka­že, i svo­je „pre­pir­ke” sa maj­kom oko iz­bo­ra spor­ta ko­ji će tre­ni­ra­ti.
– Maj­ka je in­si­sti­ra­la već ta­da da se „ba­cim” na te­nis, a ja sam se od­lu­čio za ko­šar­ku. U ša­li sam go­vo­rio da ako kre­nem sa te­ni­som ne­će­mo ima­ti gdje sa pe­ha­ri­ma, jer ne­ma­mo svo­ju ku­ću. Ova­ko, na­kon što smo se u me­đu­vre­me­nu po­no­vo sku­ći­li u bar­skom na­se­lju Ili­no, ne­ka­ko sam se ak­tiv­no po­sve­tio i te­ni­su, a kre­nu­li su i pe­ha­ri, me­đu ko­ji­ma i ovi ne­slu­će­no zna­čaj­ni i vri­jed­ni – do­da­je naš ko­le­ga.


Sr­bi i Ru­si naj­u­spje­šni­ji na šam­pi­o­na­tu

Osim po iz­u­zet­nom uspje­hu ko­ji je ostva­rio, Du­šan će svjet­ski šam­pi­o­nat u Her­ceg No­vom pam­ti­ti i po ne­za­bo­rav­nom dru­že­nju sa stra­nim ko­le­ga­ma.
– Na­ro­či­to sam se li­je­po dru­žio sa Njem­ci­ma, ko­je sam „pod­sje­ćao” s vre­me­na na vri­je­me da su sta­re mu­šte­ri­je ju­go­slo­ven­skim i srp­skim re­pre­zen­ta­ci­ja­ma u naj­po­pu­lar­ni­jim spor­to­vi­ma – na­vo­di on.
Ina­če, osim što je srp­ski te­ni­ser me­đu no­vi­na­ri­ma Alek­san­dar Ra­jo­vić zva­nič­no po­stao pr­vi te­ni­ser pla­ne­te, tak­mi­ča­ri iz Sr­bi­je su ujed­no i u ukup­nom zbi­ru naj­bo­lji no­vi­na­ri-te­ni­se­ri iz re­gi­o­na, dok je naj­ve­ći broj pri­zna­nja na šam­pi­o­na­tu pri­pao Ru­si­ma.